Čempres
Zelenim plamenom
s morske stijene
dušom svog oka
pilji
u moju radost
u moju tugu
nikad zapretane
lirske visinē
Drugujemo
On me ušuti
kao da stoljeća zbore:
Promijeni ugao gledanja
vidjet ćeš sebe
zabodenog u kamen
ustremljenog suncu
Šutimo
Kao da je njegovo
nebesko čelo
iz moga čela
iz moga korjena
Ko tako dolgo gledamo v cipreso, da spregovori, in se naposled počutimo zraščene s tem drugačnim bitjem in dobimo drugačen pogled nase ... čestitke,
Ana
Ana, obradovana sam komentarom i zahvalan za podčrtanku.
Lijep pozdrav iz SA
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 23. 12. 2019 ob 13:03
- Prebrano 472 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 222.8
- Število ocen: 9