Probudi me u proleċe
odoh da spavam
sanjam
da me nema
možda i idile prespavam
ipak
probudi me u proleċe

Probudi me u proleċe
sve pesme sveta
u mene ċe se uliti
čudne su te jelke
sa ukrasima mrtvijim
od sasušenih grana
koje su nekada bile
ruke ka nebu

Probudi me u proleċe
ovo slepilo u danima
i lažna zima
ne mogu dati ništa
osim hladne samoċe
sa svetom

Možda je to proleċe
koje se dugo čeka
a buđenje sa bojama
ima nekog smisla

Tatjana M.