Ne pitati zašto
krvotokom idu roblje, žrtve, dželati jalovo moji, ubice ine.
Ne zapitati se nikada više:
rob sam, žrtva, dželat u dlaku blizak, ubica svetinje, tišine.
Otići, otploviti kao panj i kao stub – da moje krvi krv
ne kolje golube popadale Sviše
u ime orlova što im kljunom klepeće trulež i splin.
Otići pre nego zaboravim se i dohvatim nož:
welcome, willkomen, kožni, dobrodošli –
na putu i za vjeke: ničiji nisam sin.

***

Da i mrtav kažem:
onaj zdesna-sleva
pobi prvence a krv beše na vratima svim.
A onaj sleva-zdesna izvede i nas i poteru pa
štapovi svima, razdeljenje rascvetalo gubom
krugom, krugom, krugom,
krugom, krugom, krugom,
krugom
u ludilo taštinom zamamnom, slatko grubom,
za njim svi, ljudi i anđeli!
Zbog prvog položiću glavu,
drugog radi dušu izgubiću
ako ne izađem (ako, ako, ako)
kao i ti.

***

Tren još ovaj neka mrakom klija:
bratoubistva, skandal, podlost i pljačka –
to vidik smrdi očnjacima i gori anestezija
pred izgnanstvo: Severna Rajna-Vestfalija.
Ti počuj fraze:
omnia mea mecum porto,
ubi bene ibi patria,
stavi mi na ranu šalu ili kletvu, pomeni Čistu,
pa umetni u zenicu prodaju grobova za običnost:
ja
pred put gložim se i mislim
o crnoj metalurgiji i Hristu.

Iz rukopisa

Vladimir Vuković