U moru je sunce plavo i žuto,
sijaju talasi uprkos vetru.

Biću i trava što miluje tragove riba,
možda i pospana zvezda, zlato što ćuti.
Dubine ne videh,
one me vide.
Ko će me čuti?

U moru slanog sna zaplaču sirene,
ribari tužno odlažu mreže.

Pusti da talas pokrene vreme.
Od sunca plavog i žutog,
more nerado ljubi stene.

U moru je plavo i žuto, vetar sunce ruši.
Talasi toliko uprkos sijaju:
sijaju vetru...
Zvezde dubina kracima zlato dodiruju.

Tatjana M.