Znam
Više ne tragaš
Pustila si sve svice
Iz one flaše
Iz koje zajedno nikada nismo popili
Ni kap crnoga vina
I znam da su svi odlepršali put neba
Samo da bi me podsetili da te volim
Svake noći kada je kristalno
Bez oblačka ijednog
I znam da si vinula u te visine
Jedno srebrno oko
Povremeno mi namigne
I ja se osmehnem
Jer tako si mi šaputala da me voliš
Svaki put kada bih posumnjao
I znam da nisi odustala
Znam koliko voliš život i borbu
Znam da si moj rt dobre nade
I moj planinski masiv
Koji čezne da se vratim na njegov vrh
Odande sam video svet
Onde sam spoznao ljubav

Evo
Neću se zakleti
Jer jedino ti znaš
Kako slažem samo kada se zaklinjem
Neću se zakleti da sam te voleo
Neću ti ni reći da te volim
Neću čak ni pričati o ljubavi
O njoj ću te samo gledati
Ravno u oči
O njoj ću samo uzdrhtati
Na tren
Samo na tren
I ti ćeš znati sve
Čućeš kako cvetaju maslačci

Evo
Neću te ni dodirnuti
Samo će pustinjski šakali tragati za lovinom
Bez ikakvog glasa
Samo će kap vode
Probijajući se kroz pore večnosti
Krčiti put do slobode
Samo će jedan olinjali pas
Leći kraj tvojih nogu
I bezbrižno zaspati
U snu će zadrhtati
Na tren
Samo na tren
Čućeš kako sanja tvoje dodire

Evo
Neću više pisati o veseloj ptici
Koja se uvek jednom vraća svome jatu
Neću više pisati o vozovima
Koji kasne iz opravdanih razloga
Ali će stići jednoga dana
Neću ti više pisati o senci
O misterioznom čoveku što čeka
Dok kiša mu spira godine sa lica
Stajaću pred tobom
Ti ćeš zadrhtati
Na tren
Samo na tren
Čuću kako očima šapuće cvet
Sa jedne izbledele razglednice
"Šta si čekao do sad kretenu!?"

Bojan Tasic