Ne znaš
da li ti je noċ spasila život
ili sakrila otrove u krošnje
i ne znaš razloge
trnjenja misli u mraku.

Ne znaš da li je bolest tamnija zbog noċi
ili zbog neleka u tebi.

Ne znaš koliko te voli neispunjena noċ,
dok razgrċeš zavesu, i mrak, i samoċu...

Ne znaš koliko slova ima ta noċ
koja je htela da te ubije,
ako ne, zarobi, otruje,
ne znaš koliko su slova olovna,
velika, mala, nebitno...
Pisao si pismo, Njoj.

Tatjana M.