Hana je danas spoznala tajnu

I plače ispod starog sata

Što uzaludno meri nemerljivu večnost

Sa suzom se niz njene obraze

Slivaju bol i jad

I mrkline nekih noći

I besprizorne jasnoće nekih dana

Bolovi rastanaka

I susreta koji nedostaju

Hana plače svoje snove

Oni joj mašu sa dalekih sunčanih obala

Plače za jednim junom

Zamršenim u šušteću topolu

Za jednom mladošću

Zagrljenom letnjim večerima

S nebom punim zvezda

Za nekim snežnim zimama

Što se cakle u sećanju

Kao novogodišnji lampioni

Kad obriše suze

Hana će propevati

O tome kako je sve beskonačno

I kako su žive cvetne leje u sećanju

Baš kao i aleje pune kamenih cvetova

Što nam svaki dan cvetaju nad glavama

Kad obriše suze

Pevaće Hana u sobi s pogledom na sat

Što beskorisno u krug kotrlja

Nemerljivu večnost

Milena Vučković