SAN

Bilo je divno leto
kada se setih zime
i one zadnje reči
koja još uvek boli.
Nije je nosio vetar,
nije je prekrio mrak…
Osetih oblake blede,
pune grumenja soli.
Dizali su mi pogled na ispisano ime.
Misli sam skrivala vešto
i gonila ih na leto,
a stihovi tekli sami-
o begu, strepnji, o tami.
Ugledah opet tebe i ono naše vreme:
sumorno ćutiš i žmuriš
posle još tmurnije priče


zašto mi dušu kradeš
i vraćaš pakleno breme?

Marina Adamović

mirkopopovic

Poslano:
06. 11. 2019 ob 16:26

Zapitani smo pred svime što nas na raznorazne načine ograničava u ovom kratkom, zagonetnom i neprotumačivom životu. Tvoje pjesme snažnom emocionalnošću i raznolikošću pokreće neiscrpni duhovni krajolik.


lpm

Zastavica

Marina Adamović

Poslano:
06. 11. 2019 ob 19:31

Da, dragi Mirko, pitanja (pa bila i nerešiva) ono su što nas održava ... Hvala na ovom divnom komentaru

lp

marina

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Marina Adamović
Napisal/a: Marina Adamović

Pesmi

  • 06. 11. 2019 ob 06:08
  • Prebrano 63 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica