danas sam prolazio pored crkve

bez ikakve primisli

ni dobre

ni loše

potpuno ravnodušno

svestan da to nije Njegov dom

već samo mesto

koje služi kao alibi onima koji ne veruju

ili kao poslednje utočište onima

koji nikada nisu ni verovali

kada prođu sve slave

veliki praznici

utisnuti jarkocrvenim slovima

na kalendarima sa slikom svetaca

na naslovnoj strani

ostaje kao opomena

razmišljanje o prolaznosti

o tome

ko smo

gde smo

i zašto smo

kad se završe sve bahanalije

tobož u Njegovu čast

ostaje samo odraz golog čoveka

u izlomljenom ogledalu

bleda senka onog

što bi trebalo da jesmo

a mogli smo

mogli smo

ne uzimajte u usta zavete

zaklinjanja u dogme

u verovanja u maniru “prvi među jednakima”

jer

nema prvih

i nema jednakih

ne izmišljajte za sebe pokore

i ne potčinjavajte se njima

jer to neće ništa promeniti

ni u danima pre

ni u danima posle

ni u onom zlohudo istinitom vremenu

kada utihnu prasići

jaganjci

i ostale nevine žrtve

samoproklamovane “dozvole za bahatost”

možda prebrzo zaboravljamo

možda ne želimo to da prihvatimo

ali On nema

niti je ikada imao dom

osim u dubinama našeg Bića

osim u srži našeg postojanja

to je jedino verovanje

ostalo je samo dogma

zavaravanje

prašina

i dim

Milen Šelmić