Vidiš lako je pročitati
i pogledati put kojim se odlazi
ali ja ne znam jesu li nas geniji rata
počastili svojom dimenzijom
primirja da bi Malena mirno brala
bijele margarete po crnoj jezi
našega parka i pramenje kose rasplela
plesala s milovanjem ljeta
u srcu mi osluškujući otkucaje
svojih žednih snova
Lako je slušati kako je odrastala
u mračnim i prašnjavim podrumima
i u katakombama rata ispisivala
najuspavanije note urezujući ih
u poljuljani univerzum mojih četrdeset
nad kojima su sjaj svijeta zgazivši
bdjeli bučni svi oni što spektaklom
nazivaše sarajevsku smrt mira
kasapljenje i ubojstvo ljubavi
zbog čega se spašavala
u dalek svijet odlazeći
Gledao sam kako u haljini
tamnoj od kiše od baruta i od mojih
crnih zjenica zamiče na obzoru
Znam kad je u meni počelo
opadati lišće i oko mene snažnije
mirisati zemlja njenoga djetinjstva
ali ne znam kad je u mom džepu
ostavila komadić papira
na kojem je pisalo:
Tebi za uspomenu

mirkopopovic