KRLETKA U KOVERTI
Zaplačem
u debelom kišnom oblaku
koji rastužuje deo neba
naše znake na njemu
ili pod njim
video si
pokazao ih
napisao pesmu
o nama
dok smo se
opraštali
u komadu noċi
sa ukusom podivljalih reči
i pitomih menti
Zaplačem
u satiri
koliko boli
i treba da boli
da pesma prođe
da ode u neku
ničiju šumu
da se veže za debelo drvo
da je detliċ istrebi za sebe
isto obojenu
kao vreme
koje nema sate
Samo
Da se nahodam
da se umorim
od navale puta
i koraka
da prođem
kroz plač cela
i da spustim taj znak sa neba
kao krletku za pesmu
Poezija neprocjenjivo vrijedna.
Mirko, Svit... najlepše Hvala!
Lep pozdrav, Tatjana.
Pismo, ki je pesem, solze, ki tečejo, ko p. s. teče skozi gozd in podoživlja dvojino in njeno težo in poslano pesem ... zanimive prispodobe poudarijo sporočilnost, čestitke,
Ana
Draga Ana, hvala na komentaru i podčrtanki!!!
Lep pozdrav, Tatjana.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Tatjana M.
- 21. 10. 2019 ob 10:12
- Prebrano 467 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 197.6
- Število ocen: 6