KRLETKA U KOVERTI

 

Zaplačem
u debelom kišnom oblaku
koji rastužuje deo neba
naše znake na njemu
ili pod njim

 

video si
pokazao ih
napisao pesmu
o nama
dok smo se
opraštali
u komadu noċi
sa ukusom podivljalih reči
i pitomih menti

 

Zaplačem
u satiri
koliko boli
i treba da boli
da pesma prođe
da ode u neku
ničiju šumu
da se veže za debelo drvo
da je detliċ istrebi za sebe
isto obojenu
kao vreme
koje nema sate

 

Samo

 

Da se nahodam
da se umorim
od navale puta
i koraka
da prođem
kroz plač cela
i da spustim taj znak sa neba
kao krletku za pesmu

 

Tatjana M.

mirkopopovic

Poslano:
21. 10. 2019 ob 11:28

Poezija neprocjenjivo vrijedna.

Zastavica

Svit

Poslano:
21. 10. 2019 ob 12:59

* poklon,

čestitke.*

Zastavica

Tatjana M.

Poslano:
22. 10. 2019 ob 21:15

Mirko, Svit... najlepše Hvala!

Lep pozdrav, Tatjana.

Zastavica

Ana Porenta

urednica

Poslano:
26. 10. 2019 ob 18:37

Pismo, ki je pesem, solze, ki tečejo, ko p. s. teče skozi gozd in podoživlja dvojino in njeno težo in poslano pesem ... zanimive prispodobe poudarijo sporočilnost, čestitke,

Ana

Zastavica

Tatjana M.

Poslano:
26. 10. 2019 ob 22:08

Draga Ana, hvala na komentaru i podčrtanki!!! 

Lep pozdrav, Tatjana. 

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Tatjana M.
Napisal/a: Tatjana M.

Pesmi

  • 21. 10. 2019 ob 10:12
  • Prebrano 91 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica