Pisali su mnogi
uzavrele i vrele reči
grebali po koži
tražili spokoj od žeđi;
od gladi što je duša melje,
u toj bujici što lađe lomi
i uspavljuje srce što zoblje
kap po kap krvi da udomi,
i skrije uzdahe što prizivlju
dan u snu oslikan
anđele i smiraj u zagrljaju
pogled plav, nemiran,
uskovitlan i mamuran od nas
od željenih, mlečnih obala
što pružaju utehu i spas
od samote i ljudskijeh zala,
u krilu sigurnom, toplom
na malenom dlanu ucrtan
u srcu što kuca kao dom
i nikada više u gomili, sam.

Malaino