Uzalud je budim
Gledao sam je sinoć
Кako spava.
Njena svilenkasta kosa
Rasprostrla se na jastuku
I golicala me po licu.
Miris šampona
donosio je u moje nozdrve
miris breza iz srca Sibira.
Gledao sam je, sinoć,
Кako spava
I nežno, prstima,
prelazio preko njenog lica
na kome bi se povremeno
pojavio anđeoski osmeh
i blagi, uzdah.
Onda bi se okrenula
i zaćutala.
Dirao sam je, sinoć,
Dok je spavala,
Nežno je golicajući
Po vratu i nosu
A ona, u blaženom snu
samo bi se osmehivala.
Gledao sam je sinoć
kako spava
i kazivao joj stihove.
„Uzalud je budim“
To, anđesko biće
noćas je u snu
Hrkalo kao motorna testera.
Kraj je vrhunski, simpatičan, postavlja neku tvoju ideju kako vidimo nama drago biće.
Bravo druže!
Lep pozdrav u tvoj kraj, Salke
...kao i ona tebe, pretpostavljam...
Odlična!
Ne, nikita, ja ne spavam kad sam sa njom.
:)
Salke, druže, volim te pesme sa preokretom na kraju.
U ovoj, srećom, nije naišao njen muž :)
Ali, pobogu, zašto ona spava? ;)-
noćas je u snu
nadam se da otvara link.
Lp, Matej.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Dedino Muško (Zoran M. Jovanović)
- 16. 10. 2019 ob 11:18
- Prebrano 596 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 63.5
- Število ocen: 4