To što zovu ludilom

samo je neko na dugome putu:

ti što srećeš

                        potonulo nebo

                        i svetu magmu.

To što zovu bezumljem

samo je vidik preužasan:

ti naopako obešen

                        glavom gmižeš,

                        tabanima sjaš.

To što zovu zdravljem

jeste gladne razvaline krik:

junak si bez moći,

u ponoći i jutru svesmislen ti,

                             ali izlečiće,

                                već stižu:

mantili,

kravate,

psi.

Cilkus Gavran nosi moju pidžamu

Vladimir Vuković