Putniku

To što zovu ludilom

samo je neko na dugome putu:

ti što srećeš

                        potonulo nebo

                        i svetu magmu.

 

To što zovu bezumljem

samo je vidik preužasan:

ti naopako obešen

 

                        glavom gmižeš,

                        tabanima sjaš.

 

To što zovu zdravljem

jeste gladne razvaline krik:

junak si bez moći,

u ponoći i jutru svesmislen ti,

 

                             ali izlečiće,

                                već stižu:

 

mantili,

kravate,

psi.

 

Cilkus Gavran nosi moju pidžamu

Vladimir Vuković

Ana Porenta

urednica

Poslano:
15. 10. 2019 ob 19:50

Popotnik, ki se srečuje z neznanim, čudnim in skrajnim, in ki ga na koncu čakajo plašč, kravata in psi, se zdi kot prispodoba za pot skozi življenje, ki ga skuša nekdo živeti po svoje, a se vedno najde družba, ki ga ukroti ... čestitke,

Ana

Zastavica

Vladimir Vuković

Poslano:
15. 10. 2019 ob 22:37

Hvala od srca, Ana. Lp

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Vladimir Vuković
Napisal/a: Vladimir Vuković

Pesmi

  • 12. 10. 2019 ob 14:15
  • Prebrano 55 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica