Ubijali su. I - ubijali smo.
Štedeli nisu.
A ni mi nismo.

Onda je stalo. 
Hlade se glave.
Zastave kače. Ordenja kače.
Pobede slave.

A moja deca?
A njegova deca?
Ko će im čitati Plavog zeca٭
pred spavanje,
pred blažen san.
Ko će ih provesti kroz novi dan.

Mi domoljubi. 
Rodoljubi. Vaši šehidi. 
Ispred vrata života 
svaki od nas gorko se stidi.

I nismo mi vaši heroji.
Mi smo obične budale
što svoje živote 
sačuvati nisu znale.

Mi smo mrtvi.
Mi smo sada ništa.
Mi nećemo voditi decu
na sunčana igrališta.

Naše su žene odavno
u bela bedra primile goste,
ali nam neće nikad moći
smrti naše da oproste.

A vi što još mislite 
da smo vam bili jedni spas,
mi bismo voleli, o tako voleli, 
da ste mrtvi umesto nas.

(*PLAVI ZEC dečija pesma od Duška Radovića)

Mikailo m.z.