svi oni me gledaju nemo
sa prekorom u očima
kao da pitaju
"zašto baš ja?"

zašto...

odgovora nema
niti je moguć

razlivaju se sećanja
na odricanja i poraze
samo pobeda nema

ni u jednom ratu nema pobeda
(niti su moguće)

u tim se časovima
od saborca
neprijatelja
dželata
pretvaram u žrtvu

ožiljci davno zaraslih rana
zapeku ponovo
ogromnom žestinom

traje to jedan trenutak
ili jedan vek
svejedno
a onda se sve neumitno slije
u neverovatan osećaj tuge

i dugo
dugo ne prolazi

verujem da
gotovo niko ne može znati
koliko je teška
neprolazna
i neprebolna
ta tuga

tuga veterana