Ostaću ovde
ovde ću i umreti
negde krajem oktobra
u jednoj noći bez mesečine
sam
prezren
odbačen
prezren od slabih
osuđen od jakih

Neće to biti bogznašta
samo još jedna od onih malih
svakodnevnih smrti
kojima se smejemo u lice
sve dok nas ne sustignu

vreme smrti
i vreme života
kao vreme setve
i vreme žetve
ne zavise od nas

Ostaću ovde
ovde hoću da umrem
jedne noći
kada se mesec ne bude video
negde, krajem oktobra
sasvim spokojan
opraštajući sebi
sve smrti čiji sam ja taoc
sve smrti koje me proganjaju noćima
sve smrti koje su moji taoci
čiji se posmrtni marš
može doživeti samo
ako je odsviran na harmonici dugmetari

U jednoj noći bez mesečine
negde krajem oktobra
zasviraće dugmetara mojim sokakom
opraštajući taocima
spokoju
Vremenu
svemu....

Milen Šelmić