Ne znaš ti, noć kada zazove
I svoj mrak prostre u nutrinu
Misli se roje i zvezdama plove
Krv uskovitla, poleti u visinu.

Ne znaš ti, samoća kada ti dotakne ruku
Neki te hlad opeče i zazebe
Pogled upreš ka mesečevom luku
I brojiš minute do tebe.

Ne znaš ti, cvrčci kako bodriti znaju
I kako se oči, svicima smeju
Dok noć kaplje, usnama daju
Mesta po koži, što dušu greju.

Ne znaš ti, kako se sanja
U korpi pregršt, svih naših minuta
Na kraju noći, nada izranja
Srce je stiglo, do početka puta.

Malaino