*****

v soj mesečine

komaj slišno pljuskne val

in spet odteče

nemir razlit v daljavo -

lesketanje samote

dimitrij

jagodanikacevic

urednica

Poslano:
29. 08. 2019 ob 19:06

Gotovo fotografska slika mesečevog sjaja, tiha i krhka, koju na kratko uzburka, uznemiri jedva čujni, tek pristigli talas. Pa se povuče u daljinu, noseći sa sobom nemire. Iza ostaje samoća, ali ne bismo trebali da se brinemo. Jer, dodajući joj sjaj (ljeskanje) pesnik kao da kaže: samoća nije i osećanje usamljenosti. To je vreme kad bolje upoznajemo sebe i svet oko sebe. Tako sam doživela ovu pesmu.

Srdačno,

Jagoda

Zastavica

dimitrij

Poslano:
29. 08. 2019 ob 20:55
Spremenjeno:
30. 08. 2019 ob 10:42

Jagoda, hvala ti za poglobitev v to občuteneje mesečne noči ob morju. Včasih je biti sam celo tisti presežek, ki sploh omogoči, da vse to vidiš in občutiš. No, pesem je napisana v formi Tanke, pa si tega nisem upal zapisati v naslov.

Lepo te pozdravljam in ti želim vse dobro

Dimitrij 

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

dimitrij
Napisal/a: dimitrij

Pesmi

  • 27. 08. 2019 ob 11:03
  • Prebrano 228 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica