U hrišćanstvu, jedan od najuzvišenijih od svih crkvenih običaja i obreda je čin pričešća/pričesti kojim vernici, primajući hostiju i vino, uzimaju telo i krv Isusovu i sami postajući njegovo telo. Kod katolika je prvo pričešće obično u 10-toj godini života.

U svojoj pesmi, pesnikinja kroz opis pričešća za svoj rođendan - u roditeljskom domu i više decenija nakon poslednjeg pričešća - priziva sećanje na prvo, uz zahvalnost za sve protekle dane.

Uobičajene, seoske i domaće aktivnosti kojima se, po završetku pričešća i sjedinjavanja s Hristom, posvećuju roditelji znak su da život ide dalje, svojim tokom. Ali, ostavljaju pesnikinju da još uvek, i nakon tih uzvišenih trenutaka, oseća veličanstvenost duboke tišine, upotpunjene zvucima iz sećanja, iz detinjstva (pesma ptica, zvuk potoka oko kuće...). Na taj način, vezaće obred i samu sebe, trajno i neopozivo, za prirodu i dom, iz kojih je otišla.

A posle pričešća sve će biti čistije, jasnije i bolje - otac će se ispraviti, biće viši i uzvišeniji.

Čestitam,

lp

Jagoda

Jagoda, najlepša hvala za tvoj globok vpogled v pesem in izjemno analizo. Malo je tudi tega, da je dejanje razveselilo očeta, ki se je na nek način zavzel za hčerino dušo (ki je skrenila na nekatoliško pot) ... lep dan,

Ana

samo vav lahko rečem čestitke k pesmi

lp, M

Hvala, levček, polepšala si mi danes,

lp, Ana