Хајде сад овако
Ти и ја нешто да се договоримо
Ти мени реци
Да имаш некога
И реци да те тај неко разуме
Реци да те свакога дана насмеје
Бар десетак пута
И да због тога ходаш
Пола сантиметра изнад тла
Реци да ноћу не седиш крај прозора
И да си заборавила како изгледа месец кад пчлаче
Реци да ти вече прстима размаже по кожи
Претвори се у пчелу, па сакупља полен
Док цветаш
Реци да ти јутра задене у косу
Па сијаш
Реци да само због тебе има сунца два
Реци да само због њега имаш ведро небо
Реци да си срећна.

Ја ћу теби рећи
"Знаш, и ја имам неку
И та нека ме воли"
Рећи ћу ти да ме свакога дана
Испрати и дочека загрљајем
И да због тога осећам топлоту у костима
Корачам сигурно и одлучно као витез
Којем су карактер искалиле вековне борбе
Рећи ћу да ми разум напоји духом
Па га растави на делове
А онда слаже као слагалицу
Док тонемо у фантазију
Рећи ћу ти да се више не сећам
Сећања ми је прелила мирисом свеже печеног хлеба
Рећи ћу да јој слушам шапате крвних зрнаца
Док јој читам песме у којима нема ни туге ни сете
А опет су као дивља ружа
Што снове око срца плете
Рећи ћу:
"Да, сада њој пишем"
Рећи ћу да ми је родила мачиће
Рећи ћу да сам испуњен
Рећи ћу да сам срећан

А душе?
Њих ћемо пустити
Њима ћемо крила дати
Оне и на даљину могу
Оне и без нас могу...
И тако
Сваком своје.

Bojan Tasic