BUZDOVAN KRALJEVIĆA MARKA
Da Pesmu ne razumem.
Da li je toliko veća od mene,
Il’ neznalice mešaju štrene?
Ponekad padam u depresiju –
Svestan da se to ne sme:
Gledam otrovnu zmiju
Kako se vije oko Pesme;
(Halucinacija, šta li... varka?),
I onda zažalim što nemam
Buzdovan Kraljevića Marka,
Pa da polomim sva pera,
Razbijem uredništva i kritiku,
I da, dranjem iz sveg glasa,
Oteram Apolona sa Parnasa,
I usput, bacim pod noge
Sve zareze, tačke, glagole...
I ostali balast;
Pa da uzjašem Markovog Šarca
I rujno vino ispijam u slast.
Ponekad mi dođe tako
Dok gledam, kako je skroman muzin plast,
Da pobacam sve sa stola,
I kriknem od bola:
Od kad je žbun veći neg’ hrast?!
Da, ponekad mi dođe tako
Da bih, od tuge za Pesmom, plak’o.
Dobova, 28.05.2009
Plači i piši svoje lijepe stihove, a ostavi žbunje neka na njemu vrapci pjevaju.
Uočila sam razliku u formi, ali mi je pjesma sjajna. Čestitam!
Lp, Katica
Hvala Katice. Ovo he jedna od izabranih na sustetima "Sosed tvojega brega" (koje ulaze u zbornik "Paralele". Mada sam je malo izmenio i u mojoj zburci nije baš ista.
M
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: MAKI
- 28. 05. 2009 ob 18:00
- Prebrano 1506 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 608
- Število ocen: 17