DEVOJČICA SA TELEFONOM
(nepoznatoj devojci iz susedstva)
stajala je na uglu
danima
na istom mestu
gde je nekada
bio stub uličnog osvetljenja
koga je neoprezni vozač
oborio i nikad više
nije vraćen
bledog lica visokih
jagodica i duboko
usađenih očiju ugašenih
kao lampa nedostajućeg stuba
stežući telefon u ruci
dižući ga ponekad visoko
iznad glave čini se
održavajući neku vezu
ili
ravnotežu
u snu
videla sam čudnu devojčicu
sa crvenim papirnatim zmajem
arhetipom slobode
i lakoće kao nemog glasnika
sa druge strane
kažu
jutros je odletela
* Iz ciklusa "Nevidljivi"
Jagoda, prelijepi stihovi koji su me dirnuli koliko su nježni i žalosni.
Lp,
Katica
BRILJANTNO pjesničko djelo. Uživam u odličnoj poeziji!
Pozdrav i sve pohvale, Jagoda !
Deklica, ki zavzema mesto odsotne svetilke, praznina v njenih očeh in svetloba, ki jo požira telefon ter sanjski privid svobode - skozi podajanje realij se v pesmi hkrati vzpostavlja simbolno in narašča tudi zaskrbljenost nad s telefoni izoliranimi nevidnimi ... čestitke,
Ana
Lp, Katica
Hvala, Mirko, Ana, Katice.
Smrt nepoznate devojke iz komšiluka izazvala je jak pritisak i bol u meni, pesmom sam pokušala da ih se oslobodim. Hvala svima što ste mi prepoznavanjem tih osećanja u tome pomogli.
lp
Jagoda
Čestitam!
---
Nego (nehotevši) Nikita me (iz)animirala:
Nikito,
Ne Smrt za gušu ne drži
Smrt sve pazi i miluje,
jedina svakog ubere.
Ni kod koga ne zakaže,
svakom pažnju iskaže.
A bela je, nije crna,
i ljuta zver, drkće ko srna.
Za svaki ona cvetak
uveli nađe trenutak.
Nije crna, smrt je bela,
dušu kad oslobodi tela.
Nikito, lepa budi, vesela
ni tebe ne bude izuzela.
---
Probah, malo da te štrecnem, al' čitam i ne verujem u uspeh -
voda si ti, uporna,
valom se o kamen raspršiš,
u novi val sjediniš,
valovito neumorna...
od jutra
do sutra [malo klišea, da začinim]
dođu vremena
peska,
niđe kamena...
---
Od tri pesme koje mi padoše na pamet, dve verovatno znaš, pa evo treće, u "laganom stilu plesališta uz more"
mada je meni kičasto kontrastnija i stoga blesavo jača ova kontinentalnija varijanta, začinjena budalastim estradnim smeškom
malo se našalih,
Pevala ti nama leta sto pet,
a onda nam pevala opet!
Besmrtno neozbiljni pozdrav,
Dean
Prijateljevah s njom prije tri dana. Dobrano je za grkljan uhvatila, ali je popustila.
Ne impresionira me. Nikad nije. Valjda jer je počela oduzimati prije sunca.
Ali da me sažima, o da, sažima me sustavno i temeljito u bol.
Neozbiljni i zabavni Deane, samo ti piši!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 24. 07. 2019 ob 10:39
- Prebrano 879 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 365.06