Anđele moj, osmehom prhni,
kao krilima graciozni mah.
Pogledom ljupkim, kao u srni,
oteraj sa moga srca strah.

Znam da nije dostojna ova hrid,
tvoga dodira, tvojih reči splet,
al' telo je vatra, ko sa usana brid,
tvog grla zvuk je kondorov let.

U dubini negde, djavo uzima danak.
Svaka nit koju otkinem na javi,
ošine po prstima kad zasnevam sanak,
dok rogati akrep trenutak slavi.

Pogolubi sve moje nehate, Ružo bela,
smrskanu nejač u meni i svu pat.
Oprosti što nisam kakvog bi htela,
oprosti što sam od sebe gubim rat.