MARIJI
Dođe ponekad
Ovako, kao danas
Dođe i prospe bisere po podu
Donese miris mora
Badema
Meda
Vanile...
Utonem u san
Ništa ne sluti
Priča mi
Slušam
Sanjam
A slušam li
Sanjam li
Ne znam
Hodam po ivici
Bez smelosti da odlučim
Kojom stranom da krenem
Koji jezičak na vagi da prevagne
Priča mi
Povremeno pita
"Slušaš li ti mene?"
Kažem "da..."
Mada, nisam siguran
Ona ništa ne sluti
Gledam je pravo u oči
Gleda me pravo u oči
Priča mi nešto
Ali ne vidi
Ne sluti
Dok mi priča
Sanjam poeziju
Rekao bih joj
Bilo bi lepo da počne pisati
Rekao bih joj
Ali ne smem
Videće ono što ne sme
Ne, moram prećutati
Neka pomisli da sam blesav
Neka pomisli da je ne slušam
Neka se i naljuti...
Moram prećutati
I ovaj put ću prećutati
Gledaću je kako lagano
Kao da lebdi
Odlazi niz ulicu
I maše
"Nazovi kada budeš imao vremena
Svratiću ponovo..."
Kaže
Dok odlazi
Dok se budim iz još jednog sna
Koji ću morati da zabeležim
U kalendaru života
Crvenim slovom
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Bojan Tasic
- 11. 07. 2019 ob 16:48
- Prebrano 425 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 99.51
- Število ocen: 4
