KRAJOLIK I JOŠ PONEŠTO
Prvo sam bio biċe
pa su mi mahali
kao čoveku koji odlazi
onda sam ja na svojoj koži
sakupio kilometre
u modernom svetu
kažu da moraš sve u rukavicama
do cilja i poente
ja nisam bio prosečan
niti sam ċutao dušom celom
niti sam bio njihovo biċe
nisam bio podoban čovek na klupi
koji je mrvama voleo ptice
Prvo sam lagao u belom odelu
sa nekoliko pezosa u zadnjem džepu
mutne lepotice savršenih crta lica
pa su me odnele metropole
nežni tenovi ljupkih ljubavi
rumenili su pod mojim perom
Prvo sam bio nečujan
i svoj
potom zatvaran u tamne sobe
leteċih hotela
kao čovek koji odlazi veċ sutra
samo zato što ona zaista postoji
sasvim za mene postoji
u nekom selu kraj reke
seljanka sa mladežom
koja laže da me nije nikada srela
ta užarena persona
u udobnim hodaljkama
do ludila
Za oboje
ludost je iskra
koja se zapravo ne vidi
Osjećam iskorak u tvom stvaranju ka modernom surrealizmu i apstrakciji. Kao veliki ljubitelj tih pravaca u umjetnosti, pa tako i poeziji, plješćem ti. Radiš to izuzetno nijansirano, povezano, smisleno i holistički. Izvrsno!
Draga Nikita, nekoliko puta sam pročitala tvoj komentar... daj vazduha, Tatja je dobila takav aplauz, da ga čujem u svakoj reči ovde ispisanoj. Hvala ti!
Na mnogim portalima susrećem one koji umišljaju da su pjesnici. Od tebe do njih milion je svjetlosnih godina. Ti si Pjesnikinja kojoj skidam kapu, u čijim djelima uživam i od koje se uči. Da, UČI.
Ugodan i kreativan dan, draga Tatjana!
Zanimive pokrajine v sodobni alegoriji, ki spreminjajo p. s. iz tišine v blaznost, medtem ko hrepeni po duši ... čestitke,
Ana
Draga Ana, hvala na svim podrškama!!!
Lep pozdrav, Tatjana.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Tatjana M.
- 30. 06. 2019 ob 19:52
- Prebrano 1125 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 192.6