Ana,
Ana sa negodovanjem
iznad usne
usiljeno rasporedjuje smeh. 
Mozda se prošlo podalo budućem
ne verujući u prejaku reč.
Ana,
Ana sa mekim n,
potreba da te vole
ne može biti opravdanje.
Takve kao ti ne stasavaju
za revolucije.
Zato pominjem jed.
Žena novoga doba hoda brzo,
koristi zaštitu od ekspresije.
I mogla bih se zakleti,
iste su samo predrasude.
Opireš se opšteprihvaćenoj slici
na kojoj gladna
probadaš jastuče tame.
Ana,
Ana sa mršavim šansama 
stoji i traži smisao.
Čeka da voz protutnji.
I baca ledna mastila 
na dno ravnodušne osame.

julijanabalaban