(za M.)

iz pesme trajno odbegli subjekat

ispunjava u celosti nova jutra:

od duše gradi šuštavi hram;

u kućice za vrapce ulazi sam;

sa grudi otkida  orden-zvezdu

(krvni  ugrušak plazmatičnog neba)

s kojom vasiona i ostatak

posluge igra krajcarice na crtu

(zategnut kanap od vetra do tela)

u vrtu prebira bačene kosti.

nečije zaboravljeno zubalo;

kao reka je penušav i prozračan

nabujak, drhtav od srsa

(riba sisara vodozemaca)

ljudi u svim oblicima, pište

mehovi njihovih prsa.

u taktu hrskava, okoštala

ravnica. smrt u nastavcima.

gudalo na jednom  vratu, suviše

za ovaj ponedeljak

jagodanikacevic