SUSRET
Zagrljaj, težak dvadeset godina punih
Ne reci samo da je prošlo kao tren
Gledam tvoj osmeh, taj stidljivi stih
Nije više onako čio, nežan i snen
Ko je ta planinska jezera zamutio
Zašto magla nad njima se vije
Zelene dubine im, neko je snio
Neko ko bi znao kako sreća se pije
Ko je ta proleća u studen pretvorio
I zašto na granama jesen se žuti
Neko bi srećom po toj šumi žuborio
Kao potok bistri, večnost što sluti
Ko je toj ruži dozvolio da svene
I zašto je utihn'o glas njenih lati
Neko bi je ljubio dok struji kroz vene
Dodire lake svaki damar da prati
Ko je polje makova prekrio strahom
Po širokim grudima prosuo tu tugu
Neko bi ih nežno milovao dahom
Po tim bi grudima naslikao dugu
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Bojan Tasic
- 13. 06. 2019 ob 19:38
- Prebrano 321 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 109
- Število ocen: 3
