PROKLJUČAO

 

Sparina guši. Otkucaji bila udaraju u tjeme.
Glava puca raznoseći nepovezane misli.
Reći ću ti nešto nepredvidljivo. 
Povrijediti te. Ugušiti tvoje raspoloženje.
Bit ću prokleto dosadna. Muha zunzara. 
Vreli asfalt. Gangrena vremena.
Život je smrdljiva baruština. 
Oznojeni čekamo u ambulantama, na šalterima, u menzama. 
Guramo se ne prezajući udariti laktom onog ispred ili 
nagaziti onog iza nas.
Vručina je razlog za nervozu, strpljivost je na ivici provalije bijesa. 
Goni se do vraga i pusti me spavati. 
Dan je ionako proključao.
Proključali su hodnici i čekaonice. Proključao je život.
Znojni, ljepljivi, žedni čekamo, čekamo, čekamo...
Kolone nervoznih prolaze.
Ispod mostova golubovi.
Ispod čovječnosti smrad.
Zaudara po izdaji. 
Grobari kruže.
Zvijezde umiru u usponu. Padovi su bolni.
Ulice zaudaraju na mokraću izgubljenih.
Vručina je. Osušena grla traže utjehu. 
Dobriša viče, ’’ utjehe nema u vodi’’ i vodu su prodali, bogati bogatijima.
Koliko košta kap istine koja se cijedi niz vrat u redu čekanja.

Ljubica Ribić

Ana Porenta

urednica

Poslano:
19. 06. 2019 ob 20:18

Apokaliptična pesem, ki prižene do vrelišča ... čestitke,

Ana

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Ljubica Ribić
Napisal/a: Ljubica Ribić

Pesmi

  • 12. 06. 2019 ob 16:33
  • Prebrano 81 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica