Stvaramo svoj život, a on nas ostavlja na neočekivanim meridijanima naših želja.  Našalost tako Jesmo. Zapravo - tako MORA BITI. Zašto MORA i zašto BITI ne znamo. Uzaludno tragamo, uzaludno čeznemo. Ono sitno što ostvarujemo blisko je Andrićevim riječima: Čovjek je uvijek na gubitku...

Veliki pozdrav, draga Milena

P.S. 

Čini mi se da ova odlično napisana pjesma nije patetična, kako si ustvrdila u zagradi. Što se mene tiče zatečen sam pred tvojim uvijek smislenim zapisom, pred tvojim prelijepim stihovima i poetikom koja snažno okiti svaku temu o kojoj govoriš.

Milena, bogati stihovi, iskrenim licem kako umeš i ne znaš drugačije i u tome je čar reči. Slažem se s Mirkom, poezija nije patetična, naprotiv, čistoga vina daje.

Veliki pozdrav u tvoj kraj.

Dragi Mirko, divan je tvoj osvrt na moju pesmu i hvala ti na tome... Da se nadovežem - patetična je koliko je i život sam i situacija patetična ... Zato je to naglašeno u zagradi :) ... 

Hvala ti puno, dragi prijatelju.

Lp Milena

Hvala dragi Salke!!! Uživam u tvojoj uzrasloj poetskoj reči! Živeli!

Lp Milena

Mehki način zapuščanja, ki je lahko dolgotrajno, a (morda?) manj boleče, lepa osebno izpovedna pesem, čestitke,

Ana

Ana, vremenom shvatimo da je najbolje ostavljati umrlu ljubav lagano i nežno, jer sa njom ostavljamo i deo sebe... 

Hvala od srca na podcrtanoj pesmi! Veoma se radujem!

Lp Milena