Lomljivo ti sluzavim očima
traga za vriskom,
napusti snove u cik zore.
Ne budi ptice.

Gde je ta knjiga utisaka
da u njoj kažem čije si?

Izgubljena sestro moja,
dok stežeš podlaktice
veruješ u pošteno primirje.
Sanjaš li još vene-omče
podvezane oko njegovog vrata?
Kažu da laješ na mesec,
lažljivo ti prodaje sunce.
Opet si po ulici molila za zvezde
i vodili su te kuda su hteli.
U ime slobode.
Ranjeno ti, koga je briga
jesi li gladno, kivno il jadno.
Izgubljena sestro moja,
psi su ti oglodali kosti
dok mrtvom lišću pevaš o smrti.

Gde je ta knjiga utisaka
da u njoj kažem čije si?

posvećeno Đurović M.

julijanabalaban