Vjetar zavija noseći pakost
ljudskog nemara
Niz padine klize mrtva debla
bujice nose domove
Ne broje se žrtve
Nevidljivi su grobovi
stotine tisuće
Ne ulaze u statistike
žrtava prirodne katastrofe
Jedna biljna vrsta izumire
Smanjio se broj mrava u mravinjaku
Izrodile se breze na uzvisini
Vjetar zavija noseći pakost
ljudskog nemara
Ugušen korov ugušio tisuće malih stvorenja
Ne broje se masovne grobnice
Ne dižu se spomenici
Ne brane se žrtvovani
za napredak
za pilule
za iskrivljenu sliku vrijednosti
za novo doba
Pod staklenim zvonom
odzvanja
izumiranje
Tisuće nestalih u bumu civilizacije
Ugušenih zbog prestiža
zbog trpeza
zbog očišćenog čovjeka
mrtvog pogleda
Teška kompozicija Ljubi. Odlična mi je.
hvala frende... raduje me ....
veliki zagrljaj
Ljubi
Koliko življenjskih oblik je že izumrlo, medtem ko človek napreduje z raznoraznimi poizkusi, kemikalijami, pesticidi ... pesem, ob kateri se zamislimo, čestitke,
Ana
hvala draga Ana.... veliki zagrljajjjj
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ljubica Ribić
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!