OPČINJENI
U zimskom polusnu
besnela je grudva
u tvojim pluċima
želeo si nešto da prirediš
da kažeš
da otmeš
zrno juga
iz pogleda uzavrele zamišljene žene
Mogla je to biti noċ na nekom gradilištu
gde je kran neka bomba za dvoje
mogla je to biti magla
na pripremljenoj sceni
sa dva instrumenta
i tvog dubokog glasa
koji bi zabubnjao
o ljubavi
strasti
ali
znao si
da o tome se ċuti
da ne smem ništa više i glasnije čuti
Iza snega
iza magle
na scenu
raspadao se sneg od davnina
pucao je neki led na steni
morila te bolest neka
zavezana u čvor
da zaraste
Stajali smo korak do nas
rekoh ti da sam bila
još u materici vesela
i mirna
tužna
i nikakva
Od svih rascvetanih
žena i želja
od svih zima
i od mog leda na temenu
pripitomio si pticu
prigrlio noċ
skitnicu
varalicu
scenu ludila
u kojoj bacam papir
kao kamen
Opčinjeni
Još jedna u nizu sjajnih pesama, pesnikinje koja se meteorski vinula u sam vrh srpske poetske reči!!
Lp, Milen
Milene, hvala na komentaru, i gde me vidiš u pisanju. Pošto volim ptice, evo, jačam krila: za slobodniji i bogatiji izraz, za let bez drške.
Lep pozdrav, Tatjana.
Bravo Tanja! Prekrasna poezija!
Draga Vesna, Hvala na komentaru.
Lep pozdrav, Tatjana.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Tatjana M.
- 17. 05. 2019 ob 09:04
- Prebrano 529 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 250.52