PEŠČANA KIŠA
Umorno
strpljivo
čekaš dan
da osvanem
kakvu me voliš
a ja sam
vetar u škrinji
nemirna godina
početak i kraj rata
mač u beloj potkovici
Žaba i žad
Upleten u moju ogrlicu
strpljivo isĉitavaš reči
izgovorene
one noċi
koja se prostrla paučinom
od rasutog konca
Upleten u moje zenice
ne čuješ ništa više
Otkriċu ko si
kada me oblak proguta
i podmetne mi
peščanu kišu
jer uzalud voda
uzalud voda
kada me ne vidiš više
Mirko, Hvala na komentaru!
Lep pozdrav, Tatjana.
ima nečeg mističnog, i svojeg. moćnog u tebi.poz.
Ispustih krik u svijet iza ovog... Vrlo malo njih može bol iznijeti u zdrav razum i iz mećave straha, a ti to znaš, ti to znaš.
Nikita, draga... Kako me obraduješ, uvek i uvek!
Hvala ti.
Tatja
Pesem, ki priklicuje izginulo, ki pravzaprav ni odšlo, zasidrano je znotraj p. s., ki se je zaradi izgube tudi sama spremenila ... lepo upodobljena atmosfera in občutja, čestitke,
Ana
Draga Ana, Hvala na komentaru i podčrtanki!
Lep pozdrav, Tatjana.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Tatjana M.
- 09. 05. 2019 ob 16:54
- Prebrano 584 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 300.39
- Število ocen: 13