OTADžBINA

Zemlja u kojoj sam rođen više ne postoji
na pola njene teritorije sam nepoželjan
dočekan sa mržnjom u očima
uvredama iz sumpornog pakla
od onih koji su mi do juče bili
najbliži krvni srodnici.

Moju su državu rasturili
a da me nisu pitali
moj grad pretvorili u selo
dali mi pušku kao glavnu nagradu
u igri u kojoj se gubi sve
bez obzira na kojoj strani barikade stojimo.

Urlik zapaljenog bureta baruta
utišao je guk golubova
kreštanje pevaljke rodoljubivih mizantropskih pesama
nadjačao je poziv da damo šansu miru.

Život nas uči da nema srećnog kraja
da je stomake i džepove napunila bagra
koja je rečima ratovala
a u svoj rat terala druge
kosila mladost kao prvu travu
puneći groblja bez pitanja i obrazloženja..

Nije ostalo ćutanje ostala je mržnja
i lažna sreća u našim malim kasabama
vera da smo pobednici
dok svakog dana gutamo
gorke pilule prošlih i budućih poraza.

Miloš Marjanović

ОТАЏБИНА

Земља у којој сам рођен више не постоји
на пола њене територије сам непожељан
дочекан са мржњом у очима
увредама из сумпорног пакла
од оних који су ми до јуче били
најближи крвни сродници.

Моју су државу растурили
а да ме нису питали
мој град претворили у село
дали ми пушку као главну награду
у игри у којој се губи све
без обзира на којој страни барикаде стојимо.

Урлик запаљеног бурета барута
утишао је гук голубова
крештање певаљке родољубивих мизантропских песама
надјачао је позив да дамо шансу миру.

Живот нас учи да нема срећног краја
да је стомаке и џепове напунила багра
која је речима ратовала
а у свој рат терала друге
и братимила се сличнима себи
косила младост као прву траву
пунећи гробља без питања и образложења..

Није остало ћутање остала је мржња
и лажна срећа у нашим малим касабама
вера да смо победници
док сваког дана гутамо
горке пилуле прошлих и будућих пораза.

Милош Марјановић

milosmarjanovic