Ukoričen stih, uzdah spliće

mramornim koracima, maj se pruža

ravnogorsko biserje ravnodolom se prepliće

stiholjub kroli u mirisu ruža.

Hej, podigni pogled, nebom se okruni

okosjaj prospi da duša ne nazebe

ućuli misao, na daj da struni

taj drhtaj srca lebdeći od mene do tebe.

Zvuk usnule zvezde prstima donesi

i na grudi snene prospi u prah

šaptaj nežnosti, to nisu gresi

otvori oči i pobedi strah.

Snovi su tajne s one strane duge

ogledalo ti šalje odgovore glasne

zene ti govore, hodočasnici sreće i tuge

prsti snatre priče strasne.

Malaino