ona uvek dolazi iznutra

iz same suštine bića

onda kad čovek

sebe ne može da izgubi

jer

sebe je odavno prežalio

a ništa drugo nema

tad je najjači

kada se bori

ne da nešto sačuva

ne za ideale

ili bilo koje druge vrednosti

nego zato

što tako treba

i što tako jedino može

u tom slučaju

svrha potire cilj

a borba nije uzaludna

bez obzira na ishod

jer sama borba

predstavlja smisao

tad nadjačava i samoga sebe

kad se bori

ne misleći na juče

ne brinući za sutra

ne osuđujući nikog

ne pravdajući se nikom

i ne kajući se ni zbog čega

ta je snaga

jača od kamena

vrelija od plamena

snažnija od vode

lepša od slobode

to je jedino što ima i jedino što mu je potrebno

ne postoji ništa

što može oduzeti tu snagu

koja postoji u čoveku od iskona

zapretena u nedokučivim dubinama bića

i samo čeka tren

i samo čeka damar

da pronađe svoj put

Milen Šelmić