TUĐINAC
Ništa ti ja više ne znam
o svojoj starosti reći
ni da li ću te ljubiti
cijelim putem do sna
lice mi je grimasa
a srce u grimizu kraljuje
rođen sam u nevrijeme
između dvjesto mrtvih ratova
u svakom sam ginuo pred kraj
o meni se pisalo kao o junačnom heroju
udovice me čekale i djeca čestita
bio sam bez zastave
na ničijoj strani neba
svi su me htjeli za sebe
i svi me se odricali zbog sebe
ostavljao sam dubok trag
na pijesku i drači
i da li ću te voljeti
ako želiš znati
ne pitaj me
pogledaj moje stope
u njima piše sve
ja odlazim
a ti budi tu
diši svijet
zavijena u tuđu sreću.
Kada osjetim ovako intenzivnu alijenaciju u poeziji protkanu motivima neba i rata, onda je za mene to sublimat talenta, inteligencije, duha i razuma. Iznimno, iznimno dobro!
Tujstvo, izhajajoč iz bitk, smrti, staranja ... ki se morda dogajajo le znotraj p. s., a so še pomembnejše od tistih zunanjih, in po katerih ne more biti več obljub ljubezni ... čestitke,
Ana
Hvala od srca Nikita, Lean i Ana !
lp, Duško
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Duško Babić
- 25. 04. 2019 ob 17:21
- Prebrano 637 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 382.16
- Število ocen: 21