Ne porodi me u sumrak
mesečeva koro nadahnuća,
u nadolasku
osloni se na glas.
Ne porodi me u sumrak.

Odloži grč materice
dok nebo ne propusti
ljubičastu posteljicu
– to svici i leptiri
nose za nas prvu pesmu
neunakaženih violina.

Okrznuta pahulja na jeziku
krilati mi ruke raskošnošću
kristalnog gutljaja
dok gluva kiša gricka
samouverenost svoje lepote.

Pevam tvoju poslušnost
mati, noćnog sjaja.

Sazvežđa su pesme vasione
za ljubljenike posrebrenih noći.

Ne porodi me u bljesku dana.
Sunce je gonič pesama
do tamnica zaraženih amnestičnim virusom.
Sunce je sablja za snevajuće,
za biljke uma
ogrnute bistrinom tirkizne tišine.

Sazvežđa su pesme vasione
za ljubljenike posrebrenih noći.

Jelena Stojkovic Miric