PRED KIŠU

 

Prolazi jedno obično podne,
mamurna čula se provlače lenjo.
Kiša će,
I bi
I ne bi,
svejedno.

 

I Jeleni je svejedno.
A eto,
sinoć je plakala
zato što je sama
odveć stara,
sa nekoliko lekova u grlu,
voli život i plaši se dana...
Plakala je Jelena,
dok su joj modre vene
na ruci drhtale
od sećanja i sećanja...

 

Znam da je videla
i svet i nesvet,
da ima mnogo slika
na kojima je mlada
i Ljubav jednu davnu
što je ostavi drugoj ženi.

 

Noćas su obe plakale.
Jelena, snažna u svojih
skoro osamdeset
i jedna nepoznata žena
hiljadama podneva
daleko od Jelene i njega.

 

Tatjana M.

Komentiranje je zaprto!

Tatjana M.
Napisal/a: Tatjana M.

Pesmi

  • 26. 03. 2019 ob 11:58
  • Prebrano 108 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 183.88
  • Število ocen: 7

Zastavica