Kao objedinjenje svih snova,
naš susret je nova nada.
Rađa se,
iz začaranog kruga se budi...
Pričom mi miluješ dušu,
smiruješ nemirno srce.
Kreće sa tobom rekom,
stazom uspomena.
Pričamo priče, teku li teku...
Od reči stvaraju muziku neku...
Večiti putnici u vozu bez reda,
u vozu bez karti i rezervisanog mesta.
I vozimo se morem nemirnih voda,
Plima nas nosi sa puno žara.
Pričaš mi i ono što nikom nisi...
U njima vidimo sebe i naša lica.
Ulice naše, leto
i lice našega grada,
ko sa starih slika...
I prve ljubavi iz detinjstva.
Drugarske tajne, poljupce
i velike i male...
I slatke male tajne...
Kao da su kazaljke sata
u našoj priči zastale
pa vraća nas vremenom u naše doba.
I tkamo priče nitima zlata.
Kao da odbacismo sa sebe teško breme...
Zaluđena sam tvojim smehom,
ruke su ti kao od svile...
A mesec kao dukat prašinom sipa...
Po licu radost nam piše.
Oči po tebi lete, svud bi s tobom
gde nisu bile...
A Ciganin violinom nam tiho svira
i plovimo rekom,
rekom naših uspomena...

Radmila Milojević