Piše mi jedna
da sam kučka,
da joj nedostajem,
da me voli,
da mi oprašta
i da je ožiljak
više ne boli.

Kučka,
pet slova
i neprijatan zvuk,
no podnosim
čitanje
imam i broj.

Piše mi jedna Dama
da će me mnogi gotiviti
ali ne i voleti,
kao ona.

Neki dan
sasvim slučajno
neko mi reče
da je u licu
spržena:
kao od duvana,
kao od zlobe.

Piše mi da nisam srećna,
da ću imati mnogo muškaraca,
da ću jednom odrasti.

Meni je kučka ružna reč.
Dok ona šeta svoj greh
kao haljinu, kroz smeh,
ja za svaki svoj greh
imam lek.

Napisah joj da smo
idioti, skotovi
i ljudi.

Dama je ućutala,
davno me izdala.
Sad u pet slova
ima taj greh.

Tatjana M.