JEDNOM KADA ME POJEDE MRAK

Jednom kada me pojede mrak
zbog zmajeve vatre koju sam bacio iz grla
i jezika mača koji nikog nije ni ranio ni ubio
po čemu će me pamtiti i ko će me žaliti?

Jednom kada me pojede mrak
zbog nepotrebne pameti
malobrojni će pričati o semenu koje sam mogao posejati
stihovima koje sam poslao u vrtlog košave
i zapečatio zaboravom slepih beogradskih ulica.

Ostaću samo prah na ušću odbačenih i prezrenih
i presahli potok koji je isušila žega jednoumlja.

Jednom kada mi stave svileni gajtan oko vrata
janičari koji nose naša imena
biće to šal slobode
ako moj hropac čuje jedan par ušiju
i registruje jedan otkucaj srca
koji će se poput nežne vatre
popeti na vrh kule nove sutrašnjice.

Kada me jednom pojede mrak

sveća upaljena za moju dušu

Biće svetlost novog života.

Miloš Marjanović

ЈЕДНОМ КАДА МЕ ПОЈЕДЕ МРАК

Једном када ме поједе мрак
због змајеве ватре коју сам бацио из грла
и језика мача који никог није ни ранио ни убио
по чему ће ме памтити и ко ће ме жалити?

Једном када ме поједе мрак
због непотребне памети
малобројни ће причати о семену које сам могао посејати
стиховима које сам послао у вртлог кошаве
и запечатио заборавом слепих београдских улица.

Остаћу само прах на ушћу одбачених и презрених
и пресахли поток који је исушила жега једноумља.

Једном када ми ставе свилени гајтан око врата
јаничари који носе наша имена
биће то шал слободе
ако мој хропац чује један пар ушију
и региструје један откуцај срца
који ће се попут нежне ватре
попети на врх куле нове сутрашњице.

Када ме једном поједе мрак
свећа упаљена за моју душу
значиће светлост новог живота.

Милош Марјановић

milosmarjanovic