Успорењу још мере и тачке
дал' су можда српске ил' бошњачке,
призмом ока и троструке вере
нагласак им језик изабере.

Екавицом да нас ограниче
јекавицом ко својом се диче,
узурпатор лингвиста им реко 
да млијеко исто није млеко.

Кад настане кованица нова
бљесне чудо неког зракоплова
и напише који слог се више
таква реч се ко хрватска пише.

Кад се слово азбуци прикачи
црногорски скроз се изопачи,
чуднотворно и шљ се допише
на разлику да им замирише .

Да би језик њихов био фришак
ћирилица свима им је вишак,
задњи атом своје снаге дају
да јој душу српску ишчупају.

Узалуд се шизофрени труде
све падоше у воду заблуде,
у вртлогу те глобалне моде
кад хтедоше српски да преводе.

Да одглуме настале народе
па и језик нови да изроде,
свако својим нагласком да чита
ко за време Јосип Броза Тита.

Читајући спопадне их мука 
када дођу до Караџић Вука,
баријера језичка им пада
стилом норме ударника рада.

Београд,
25. 02. 2019. год. у 20:25 час.
Аутор: Горан Витић