Doći ćeš još jednom
Bez poslednje iluzije kad ostaneš
Sav kao lažno kajanje na prag moga duhovnog doma i bola
Privući ćeš se računajući na moju slabost
I znam da znaš da te neću vratiti sa vrata
A da te ne pogostim
Gladnog i žednog ljubavi

U svoje najbolje tišine ću te
Hleb i vino ću preda te
I knjigu mojih pesama bez naslova
(Ne obaziri se na strašne stihove
To su samo pesničke i ženske trice
Nisam ja patila)
I sebe bez lica ću ti pred oči
Bez reči prekora sva ću ti se
I kad se zasitiš
Siguran u svoju ponovnu moć nada mnom kad poveruješ
Namiren
Okrenuću se i otići

Prekoračiću
Taj prag bola što me još drži za mene
I ako vikneš za mnom da se vratim
Vikaćeš u vetar i prazno
Jer ja više odavno ne živim u misli o tebi
Ne živim nigde
Nema me
Sto vekova od kraja tvoje ljubavi
Samo sam čekanje ovog časa
Da dođeš još jednom pa da odem od sebe
Namirena

nenamiljanovic