Na starom zidu kuće u selu
Svetog Trifuna sliku čuvam.

Venac vinove loze oko nje se spleo, oreolom zrači...
Iskrom preobilja iz sna prirodu budi...
Tajnovitim darovima otima od zime,
nečujno razvija lastare lozne.
Obnavlja iznova magijom života i pčela,
dok jedna od drugu lozu praše.
Budi sunce u svom hodu da sija jače.
Jutra budu vedra.
Toplim dahom raspevani Bahus,
vinogorjem mije blagodatnom,
vezom neba i zemlje.
Da slavski kolač vinom prelivamo,
za zdravlje, porode nove...
S dimnjaka dim se vije, ognjišta ne ugase.
Vinogorje prenosi s oca na sina.
Tamnjanike miris kućom da se širi,
duh predaka da u nama živi.
Okupljali se rado rod i prijatelji...
Rujne kapi opiju sve duše.
Pijani s nama budu Dionis, Bahus i Trifun.
Iz grojza u pehare vino da se sliva,
Zarezojlo sačuvaj nam srpsku lozu svetu...

Radmila Milojević