najprej zazebe

potem začne boleti

ko zabredem bos

v ta tolmun eksistencializma

Igorj, hvala na komentaru.

Lep pozdrav, Tatjana.

Zelo dobro, samo ena stvar me zmoti - predlagam, da jo izbrišeš, gl. spodaj:

ODELO

Čovek u hladnom prolazu

svetlosti grada i prve rečenice u sebi (to bi pomaknila v zadnji verz)

da je sve video ovo, da je video što je sanjao.
San ga je dopratio do prolaza, teme i dileme. (to bi izpustila, ker deluje kot nepoetični tujek zelo poetične pesmi)
Čovek u odelu,
smešten u cipele koje voda kojekuda,
nailazi na osmehe, apatiju, nostalgiju,
te žene su zaista svaka priča za sebe,
ti ljudi su izleteli iz neke banke ludi,
izleteli iz legla drhtavih preljubnica.
Kuda ovo mene vodi,
snove ne biram,
sebe ne vidim,
pita i zaboravlja da je dan običan za tako ozbiljno odelo,
dan bez povoda da išta izmakne kontroli,
da je nešto ranije ustao, mamuran i ničiji,
u odelu krojenom za strogu priliku.
Svi gresi su čupali kosu od njega koji se davio u prolazu

svetlosti grada i prve rečenice u sebi

između svih i sebe.

Kaj praviš? Pesem v opravi, ki vodi do podčrtanke, Sara

Draga Saro, kada sam pročitala naglas "skraćenu" pesmu, po Vašem predlogu, osetila sam da je više ne guši nepotreban višak stihova, te sam je ispravila. Zahvaljujem na ovoj konstruktivnoj sugestiji! 

Lep pozdrav, Tatjana. 

Čarobna pesem v čarobni obleki, ki nas vodi po nevidnih poteh tostranstva oziroma po kotičkih onostranstva, zavedajoč se, da se pod obleko (živečo svoje življenje) skrivajo neslutene globine: med "mestno svetlobo" in (ne)zmožnostjo izrekanja. Za dobro pesmijo se vedno skriva dober pesnik, Sara

Draga Saro, veliko hvala na sugestiji, komentaru i podčrtanki! 

Lep pozdrav, Tatjana. 

Zasluženo in upam, da sva na ti, Sara