Zorane, moćno, duboko ljudskim izričajem. Bravo!

Lep pozdrav, Saša

Humorna, samoironična in dobro znana vprašanja, ob katera se vsakodnevno spotikamo na poti v večnost. Samo predlog; kaj če bi prvi verz "prekvalificiral" v naslov? Se pravi:

PITANJA KO SAM TO JA?

Ko sam to ja?
Sanjar, lutalica,
propali boem,
u pokušaju pesnik,
onaj što zore čeka
u uglu neke memljive kafane,
dok mu se pogled gasi
u magli dima.
Onaj što živi usput,
sa retkim ljudima oko sebe.

Šta sam to ja?
Mangup, probisvet,
propali student,
u pokušaju čovek,
onaj, što po navici juri kurve,
tražeći ljubav  za malo para
i zadovoljstva
što traju tek jedan tren.
Onaj što živi usput
tražeći medju ljudima čoveka.

Gde sam to ja?
Tu sam, sa vama
ali i tamo jednako s njima,
ovde, nigde i svuda
Sanjam kroz prostor
živim kroz vreme,
Lutam kroz snove
i mrem na javi.
Onako usput,
tražeći sebe.

Naj te med iskanjem "usput" obišče še kakšna tej podobna pesem, Sara

Moze i tako, draga Sara

Krasno! Spremeni naslov, pa - brez vprašanja - narediva podčrtanko, Sara

Спасибо

Duhovita, slikovita in prepričljiva prispodoba naših večnih kdo-jev, kje-jev in če-jev, skratka: večnih izpraševanj o tem, kako najti "medju ljudima čoveka" in o "lutanju kroz snove" ... Še naprej "sanjaj v prostoru", "živi v času" in piši takšne pesmi, Sara P. S.: ne za čto!

Čestitam ti Zorane. 

Živio mi!!!