one noći kad se nebo rastvorlo

nisam umeo da se probudim

na vreme

da primetim sve te promene

na kosmičkim putanjama

spavao sam

sa gomilom želja pod jastukom

neizvesnih

koliko i sutrašnje jutro

koliko i neprobuđeno sećanje

i sanjao sam

ko zna zašto

troglavog psa Kerbera

u krilu nekakve

zalutale zvezde repatice

svemirske reke su potekle

prema svojim izvorima

(tako bar mislim)

i obojile prazninu

tamnomodrim

tonovima beskraja

one noći kad se nebo rastvorilo

nisam umeo da se probudim

a nebo nije htelo da me čeka

jer

nebo

nikad

nikog

ne čeka

Milen Šelmić